Na tržištu postoje više desetina stranih i vrlo malo domaćih proizvođača različitih, ali i sličnih sistema ankera i potkonstrukcija za ventilisane kamene fasade.

Sa sistemom potkonstrukcija se mogu adekvatno rešiti svi objekti, a sa sistemom ankera to nije uvek moguće.

Ankeri koji se koriste za kamene fasade su izrađeni od inoksa, a potkonstrukcije od inoksa ili aluminijuma , preciznije kvalitetnije aluminijumske legure (te legure se ne koriste za uobičajene aluminijumske profile, zahtevani minimum kvaliteta legura za aluminijumsku potkonstrukciju je AW 6063 T6, koja ima dobra anikorozivna svojstva i srednju nosivost).

Druga rešenja kao što su pocinkovani profili , limovi se ne preporučuju i nisu trajna, i kao takva se već više godina ne koriste zato što je direktan kontakt sa kamenom zabranjen propisima, štetan je jer dolazi do korozije, a i pri radu sa pocinkovanim profilima dolazi i do oštećenja, samim tim umanjenja predviđene zaštite.

Klasična crna bravarija kao potkonstrukcija sa antikorozivnom zaštitom je odavno izbačena iz upotrebe zato što je nemoguće, kasnije, u eksploataciji održavati tu konstrukciju jer ne može da joj se priđe da bi se intervenisalo, odnosno popravljala i obnavljala zaštita. Praktično je potkonstrukcija “zarobljena“ fasadnom oblogom i zato treba da je nerđajuća i trajna koliko i sam objekat.

Poslednjih nekoliko godina u sistemima potkonstrukcija preovlađuju aluminijumski materijali u odnosu na inoks. Aluminijumske legure koje se koriste za izradu potkonstrukcija su u načelu kvalitetnije od materijala koji se koriste za prozore i slične pozicije. Prednosti aluminijuma su brojne u odnosu na inoks, a pored cene vrlo je bitna lakša intervencija i rad na samim profilima na licu mesta, kao i činjenica da sam materijal ne varniči prilikom obrade, nije magnetičan, na hladnoći ne postaje krt, itd…

Kod ventilisanih kamenih fasada potrebno je obezbediti da sloj vazduha može da cirkuliše i leti i zimi. Minimalan ventilisani sloj je širine od 2cm i to neprekinuto. Znači iza kamena nema nekog drugog materijala sem vazdušnog -ventilisanog prostora. Ventilisani sloj je horizontalni razmak od kamena ili horizontalnog profila do sloja termoizolacije. Zbog tolerancija u izvođenju grubih građevinskih radova, poželjno je da taj sloj bude planiran od 3 do 5cm. U nekim zemljama se to prihvata kao minimalan prostor za strujanje vazduha.

Da se zadovolji princip ventilisanja neophodno je omogućiti ulaz vazduha sa donje strane fasade i izlaz na vrhu fasade. „Ulaz“vazduha, ne predstavlja problem i on treba da je veći od 50 cm2 na dužni metar fasade. Na vrhu fasade potreban je minimalan izlaz od 50 cm2 na dužni metar fasade ( dovoljan je samo „prolaz“ od 5mm „visine“ na dužni metar fasade).

Bitno je napomenuti da ventilisane fasade nisu vodonepropusne i da se to rešava detaljima koji su vezani za fasadne otvore -prozore itd., kao i na druge načine.

Sloj termike je do skora (do oko 2012. godine) za naše prostore bio, na primer, u Beogradu od 8 do 10 cm, a sada je 12 do 15 cm, a negde i do 20 cm i više, što je naravno sve u skladu za zaoštrenijim zahtevima za energetsku efikasnost objekta, kao i specifičnim zahtevima. To znači da je lice kamena na udaljenju od konstrukcije objekta na 23 do 30cm i više. U praksi su rešavana i osetno veća udaljenja bez problema.

Sloj termoizolacije, koja treba da ima sa spoljne strane stakleni voal (kod kamene i staklene vune, a kod stirodura i sličnih materijala voal nije potreban), određuje se za svaki objekat posebno i zavisi od dosta uslova, te je poželjno da se uradi i odgovarajući termički proračun, kao i proračun prolaza pare i drugi proračuni, pa tako nije čudno doći i do slojeva debljine termoizolacije od 30cm i više , kod objekata koji ulaze u klasu niskoenergetskih.

nastavak na STRANA 2

Najbolje rešenje pri eksploataciji objekta (kao i u fazi izvođenja radova na ventilisanoj kamenoj fasadi) je da termika ima kvalitetniji sloj zaštite od staklenog voala, (voal odpadne i u fazi radova, i dolazi do “linjanja“ zbog strujanja vazduha, tako da čestice vune mogu da izađu napolje) , a da je termika sa spoljne strane trajno zaštićena odgovarajućim mrežicama i paropropusnim lepkom i plus premazom za manje upijanje vode. To je skuplje rešenje, ali znatno kvalitetnije i trajnije. U ovakvom slučaju se lakše pokrivaju eventualna “gnezda“ koja mogu nastati pri ugradnji termo izolacije. Dobro rešenje je i ugradnja posebnih paropropusnih folija koje su namenske za ove slučajeve ventilisanih fasada.

Termika, termo sloj, a posebno vuna, ne sme da bude mokra, tako da treba sve uraditi da se spreči njeno kvašenje -vlaženje u fazi izvođenja radova, a naravno i u toku životnog ciklusa objekta.

Na žalost, zbog neodgovarajućeg načina fiksiranja termo sloja, kao i „zatvaranjem“ vlažne termike na mnogim objektima se dugo posle prestanka padavina mogu primetiti tamnije-vlažne fleke na kamenim pločama, jer vlaga sa kamena prelazi na termo sloj -vunu pa kad prestanu padavine i kamen počinje da se suši onda preuzima vlagu iz vune i bude vlažan, a vuna ne može u potpunosti da se prosuži jer je ventilisani sloj -vazdušni prostor u prekidu.

Poslednjih godina, a posebno u SAD-u i Nemačkoj, je praksa da se fuge između kamenih ploča pune odgovarajućim trajno elastičnim git masama (uglavnom boje slične kamenu) jer je dokazano da se stvara još bolji „cug“ u slobodnom prostoru iza kamene obloge, odnosno pojavljuje sličan efekat kao kod dimnjaka, te je na taj način ventilacija još efikasnija, u odnosu kada fuge nisu zapunjene.

Sa potkonstrukcijom TABAŠ su praktično horizontalne fuge pune, jer je horizontalni aluminijumski profil kontinualan, “ide“ celom dužinom fuge.

Najčešće osnovne faze kod izvođenja kamenorezačkih radova na ventilisanim kamenim fasadama su (očekuje se da su svi pripremni i prethodni radovi završeni i odobreni, tako da nema zastoja u redosledu sledećih radova):

Postavljanje primarnih i sekundarnih nosača na projektovana odgovarajuća mesta koji se fiksiraju za konstrukciju objekta. Napominjemo da se primarni nosači fiksiraju uvek u noseći deo konstrukcije objekta i da saglasno normativima treba da imaju dva ankera ugrađena u armirano betonsku konstrukciju. Ankeri su međusobno obavezno u vertikalnom položaju i oni su uvek od inoksa A4 kvaliteta. Gornji anker prima zatezanje, a nosivost zavisi od međusobnog udaljenja ankera u betonu kao i od prečnika inoks ankera. Beton mora da je zdrav, zreo, čist i ravan.
U skladu sa zahtevom iz projekta, a to je već i praksa, mogu se postavljati podmetači – distanceri ispod primarnih i sekundarnih nosača, tako da se dobija prekinuti termo-most između metalne potkonstrukcije i konstrukcije objekta. Ekspandirajući inoks A4 ankeri u betonu treba da su na pravilnom međusobnom odstojanju, kao i odstojanju od ivica betona, jer nepravilnim rasporedom im se umanjuje nosivost)

nastavak na STRANA 3

Nakon toga se postavljaju vertikalni profili (fiksiranje na primarne i sekundarne nosače) na idealan položaj potreban za kamen.
Po doterivanju vertikalnih profila u potrebnu ravan, vrši se finalno pritezanje ankera u betonu i na ostalim delovima objekta. Poželjno je finalno-kontrolno pritezanje vršiti moment ključem. Zavrtnjevi koji se koriste za vezu elemenata potkonstrukcije imaju po jednu elastičnu i jednu ravnu podlošku i kvaliteta su inoks A2. Pop nitne i samorezsci kao vezni deo se ne preporučuju za trajno stabilne konstrukcije.
Sledeća faza je ugradnja termike. Ona „ide malo“ ispred ugradnje kamena, tako da se ne bi oštetila zbog dužeg stajanja -ne “zatvranja“. U slučaju ako je kvalitetan vodoodbojni i paropropusni sloj na termoizolaciji može se uraditi veća površina termike. Ovo fazu radova -ugradnju termo izolacije najčešće rade specijalizovane izolaterske grupe.
Kad je materijal za oblaganje fasade (kamen: mermer, granit, krečnjak, peščar…) spreman za ugradnju pristupa se postavljanju horizontalnih nosača ili drugih profila koji prihvataju direktno kamenu oblogu.
Po potrebi i zahtevu se kamene pozicije mogu hemijski tretirati, tj. zaštititi da manje upijaju vlagu i prljavštinu -prašinu. Ova zaštita pre svega omogućava lakše i manje održavanje, dugotrajniju fasadu i sto je najbitnije, čistiju fasadu.

Kod većih i zahtevnijih objekata je neophodna izrada kompletne projektne dokumentacije specifične za ventilisane kamene fasade i za konkretan slučaj. Ukoliko se grubi građevinski radovi na objektu rade prema standardima i predviđenim normativima i sa dozvoljenim odstupanjima – tolerancijama, a što bi trebalo da je normalno, radi ubrzanja radova mogu se unapred izvršiti odgovarajuće pripreme za izradu kamenih pozicija prema projektu, sa minimalnim „davanjem“ nadmera kod pojedinih pozicija kamena, a ne da se čeka uobičajeni završetak grubih građevinskih radova da bi se potom uzele mere na osnovu kojih se rade finalne „krojne liste“.

U svim fazama rada potrebno je da se ni jedni drugi radovi ne izvode iznad mesta rada, a svi kamenorezački i fasaderski radovi se rade sa već obučenim i stručnim ekipama montažera i ostalog osoblja potrebnog za realizaciju radova. Fasadna skela kod ovi radova je posebno važna i njoj se mora posvetiti posebna pažnja da je odgovarajuće stabilna i na potrebnom udaljenju, za odgovarajuću ugradnju kamenih ploča.

Eventualna mikro bimetalna korozija koja se retko može pojaviti na dodiru podloški od inoksa i aluminijumskih površina profila je beznačajna i nije od uticaja na stabilnost i trajnost celog sistema potkonstrukcije. Naša iskustva su da ni posle 10 godina nema tragova korozije na opisnom kontaktu.
U slučaju zaista posebnih zahteva i ta dilema se bez problema rešava dodavanjem odgovarajućih plastičnih podloški na kontaktu alu profila i inoks podloški, što dodatno malo usporava radove.

Svaki sistem ventilisanih kamenih fasada ima svoje specifičnosti i potrebno je odabrati onaj koji zadovoljava sve konstruktivne zahteve, ima odgovarajuće ateste i „pokriva“ sve detalje koji su rešivi sa kamenim pozicijama.

Preporučučuje se da kod zahtevnijih objekata i većih količina kamena, bIlo na fasadama ili podovima, Investitor obezbedi posebno stručno lice koje će kontrolisati kamen, zbog spečifičnosti kamena jer je praktično svaka kamena ploča neponovljiva, i treba naći optimalno rešenje pri izboru i radu, izvođenju i prijemu kamenorezačkih radova.

Kamene ventilisane fasade na objektima su jedne od retkih površina koje su urađene u prirodnom materijalu, a koji svakom objektu obezbeđuje posebnost. Odabirom odgovarajućih materijala, kvalitetnom i sigurnom ugradnjom i održavanjem fasadne obloge obezbeđuje se dugovečnost koja se računa i na više od 100 godina, odnosno traje koliko i sam objekat, što praktično ne obezbeđuje ni jedna druga fasadna obloga.
Ako pojedine fasadne obloge, bez obzira na održavanje mogu da traju do max. 25 godina, jasne su prednosti odgovarajućih kamenih ventilisanih fasada.

Kako je već neko rekao:

‚‚Prvi utisak se ostavlja samo jednom“ ili
“Ne postoji druga šansa za prvi put“, što može da se odnosi i na fasade.